U ranim fazama razvoja startapa, odluke često nastaju na preseku tri sveta koji se retko istinski povežu – marketinga, tehnologije i strategije. Upravo na tom mestu, gde se prepliću empatija, podaci i biznis logika, rađa se inovacija koja ima šansu da opstane na tržištu.
Kako objašnjava Sonja Lukić, mentorka u programu za startape Univerzum, koja ima veliko međunarodno iskustvo u radu sa startapima, napredak se dešava tek kada se ove tri oblasti ne posmatraju kao paralelne, već kao integrisane. Marketing bez strategije postaje priča bez pravca, a tehnologija bez empatije je funkcionalna, ali bez duše. Najčešća greška timova, kaže, jeste što počinju od onoga što mogu da izgrade, a ne od problema koji rešavaju.
To potvrđuju i brojke, jer u istraživanju kompanije CB Insights iz 2024. godine, „nedostatak tržišne potrebe“ naveden je kao najčešći razlog neuspeha startapa (35%). Drugim rečima, nije dovoljno posedovati dobru ideju, ni naprednu tehnologiju, potrebno je pronaći način da se ona prevede u jasno korisničko iskustvo. Startapi koji taj prevod realizuju u ranoj fazi, po pravilu imaju brži rast i lakše pronalaze investitore.
Zato najbrži put do tržišta nije najkompleksniji scenario, već onaj koji najjednostavnije pokazuje vrednost proizvoda. Ako korisnik može da prepriča ideju prijatelju u jednoj rečenici i da ovaj odmah odgovori „to mi treba“, tim je pronašao pravi use case. Takav „trenutak prepoznavanja“ često je presudan. Globalni primer Notion-a to najbolje pokazuje, jer to je alat koji je počeo kao jednostavna beležnica, a postao je fenomen, jer je intuitivno odgovorio na univerzalnu potrebu za fleksibilnošću i jasnoćom.
Evropske lekcije o brendu i kulturi
Profesionalna iskustva Sonje iz Milana, Madrida, Frankfurta i Berlina pokazali su joj koliko mogu biti različiti putevi do istog cilja – stvaranja autentičnog brenda. Milano ju je naučio koliko estetika i forma mogu biti deo poslovne discipline, Madrid je bio tu da podseti da emocija i zajedništvo ostaju snažan diferencijator, Frankfurt je naglasio sistematičnost kao temelj poverenja, dok je Berlin slavio eksperimentisanje i rušenje pravila.
Ta kombinacija različitih pristupa zapravo i stvara evropsku posebnost, što možemo nazvati spojem discipline i hrabrosti. U tom spoju, inovacija se ne meri samo tehnološkim napretkom, već sposobnošću da ideja bude kulturno relevantna. Uvidi iz istraživanja Interbrand Best Global Brands 2024. pokazuju da se rast vrednosti brenda objašnjava kombinacijom finansijskih performansi, uloge brenda u odluci o kupovini i snage brenda (10 faktora poput jasnoće, relevantnosti, diferencijacije i doslednosti). Drugim rečima, dosledno iskustvo jeste važno, ali je samo deo šire slike, ne jedini uzrok ubrzanog rasta.
Za lokalne startape to znači da brend ne počinje logotipom, već načinom rada. „Ako unutrašnja kultura nije u skladu sa onim što brend obećava spolja, disbalans se brzo vidi u rezultatima“, ističe ona. To se ne odnosi samo na ton komunikacije, već i na način donošenja odluka i upravljanje timom. Brend je, u tom smislu, identitet koji se gradi svakodnevno i to ne kampanjom, već ponašanjem.
Hrabrost umesto savršenstva
U korporativnim sistemima odluke prolaze kroz slojeve odobrenja, dok u startapima vreme je luksuz. „Hrabrost i brzina odluke često vrede više od savršenog plana“, kaže Sonja. Takav pristup ne znači impulsivnost, već spremnost da se brzo uči. U Silicijumskoj dolini, taj princip poznat je kao „agilna nesavršenost“, to jest ideja da je bolje testirati rano i pogrešiti, nego čekati idealne uslove.
Brže testiranje ideja vodi ka bržem učenju, a to omogućava prilagođavanje u realnom vremenu. Startapi poput Figma i Canva upravo su tako rasli. Iz jednostavnih, ograničenih prototipova razvili su alate koji danas definišu čitave industrije. Iza te „nesavršenosti“ krije se filozofija koja kaže da je bolja neuredna stvarnost nego idealan plan na papiru.
Slična dinamika postoji i u komunikaciji. Mnogi timovi imaju dobar proizvod, ali ne uspevaju da dopru do publike, jer govore o sebi, a ne o korisniku. Brend ne može biti skup tehničkih specifikacija, mora da pokaže kako menja svakodnevicu korisnika. Rebrendiranje Airbnb-a 2014. iz „platforme za iznajmljivanje smeštaja“ u ideju „pripadnosti bilo gde“ („Belong Anywhere“) najbolji je primer takve promene, jer je to bio prelazak sa funkcionalnog na emocionalni nivo komunikacije.
Za startape to znači da komunikacija nije naknadni sloj, već deo proizvoda. Ako proizvod rešava problem, priča o njemu mora rešavati sumnju. Empatija nije marketinška tehnika, već most između korisnika i ideje.
Globalno razmišljanje, lokalno razumevanje
Ekspanzija na nova tržišta često deluje kao prirodan sledeći korak, ali u praksi mnogi timovi prerano naprave taj iskorak. Pravi trenutak dolazi kada postoji dokaz ponavljanja, jer je tada jasno da uspeh nije slučajnost. To podrazumeva stabilnu bazu korisnika, zdravu ekonomiju proizvoda i potvrdu da problem koji rešavate postoji i na drugim tržištima.
Ali i tada, prvi izazov nije logistika, već kultura. Ono što funkcioniše u Berlinu ne mora raditi u Parizu, baš kao što ni ono što uspeva u Beogradu ne mora rezonovati u Varšavi. Primer Uber-a u Nemačkoj to jasno pokazuje zato što je kompanija morala da prilagodi svoj poslovni model lokalnim regulativama i vrednostima tržišta. Globalno razmišljanje, dakle, ne znači kopiranje uspeha, već razumevanje lokalnog konteksta i to od kulture potrošnje do načina donošenja odluka.
Hrabrost i autentičnost postaju nova valuta tržišta. Brend Liquid Death, koji je od obične flaširane vode stvorio globalni kulturni fenomen, pokazuje koliko daleko može da se stigne kada se pravila igre shvate kao otvoreni eksperiment. Slično je i u svetu tehnologije. Kada je Google lansirao Gemini, i oni sami su otvoreno priznali da više nisu najbrži u AI trci. Taj potez, ranjiv i hrabar u isto vreme, pokazao je da snaga brenda ne leži u savršenstvu, već u sposobnosti da se iznova definiše.
Istraživanje Edelman Trust Barometra 2024. pokazuje da potrošači više veruju brendovima koji otvoreno komuniciraju izazove nego onima koji insistiraju na nepogrešivosti. Transparentnost postaje oblik moći, jer je signal da kompanija zna gde stoji i kuda ide.
Automatizacija danas preuzima rutinske zadatke marketinga, ali ne i njegovu suštinu što su smisao i emocija. Veštačka inteligencija može generisati sadržaj i ubrzati procese, ali ne može definisati svrhu. Budućnost marketinga, smatra Sonja Lukić, nije izbor između „AI“ i „ljudskog“, već njihova saradnja. Najbolje kampanje neće biti one koje su u potpunosti AI-generisane niti one koje su potpuno ručni rad, već one u kojima tehnologija postaje instrument u rukama kreativnog tima.
A možda se suština inovacije najjednostavnije ogleda u pitanju koje ona često postavlja timovima s kojima radi: „Da nestanete sutra – kome biste zaista nedostajali i zašto?“
U tom pitanju leži filozofija startapa koji razumeju da tehnologija bez svrhe nema smisla, da se poverenje ne može automatizovati i da brend postoji samo dok postoji zajednica koja bi ga iskreno poželela nazad.
