Kasno uveče, dok većina ljudi završava dan, jedan manji tim još uvek traži rešenje za svoj prototip. Kod se menja, pored njih su zabeleške sa razgovora sa mentorima i kolegama. Istovremeno, na telefonima poruke podrške u zajedničkim grupama i komentari prvih korisnika spremnih da testiraju ideju. Izgleda kao da se bore sami, ali zapravo oko njih se neprimetno plete zajednica. Krug podrške koji ih prati, usmerava da nastave.
Startap ne raste u tišini. Sama ideja nikada nije dovoljna, potreban je krug ljudi koji ohrabruju, postavljaju prava pitanja i otvaraju nova vrata. Tu su mentori koji pomažu da se sagleda ono što tim ne vidi, osnivači drugih startapa koji dele iskustva iz prve ruke, partneri koji šire kontakte, ali i investitori koji prate zajednicu da bi na vreme otkrili sledeću veliku priču. Sve to zajedno čini startap okruženje, mrežu u kojoj se ideje proveravaju, unapređuju i brže pronalaze put do korisnika.
Šta znači community building za startape u ranoj fazi?
U ranoj fazi startap liči na eksperiment sa mnogo nepoznatih. Osnivači nagađaju šta će ljudima biti važno, gde se zapravo krije problem i kako doći do prvih klijenata. U toj magli, zajednica postaje prvi kompas. Ona je ogledalo koje pokazuje kako ideja izgleda spolja i mreža koja donosi reakcije brže nego bilo koje istraživanje. Bez tog kruga podrške, svaki korak traje duže.
Najčešće se prvi test dogodi onda kada tim podeli prototip sa manjom grupom ljudi. Korisnici odmah otkrivaju šta im smeta, gde se zbunjuju i gde proizvod ima smisla. Te povratne informacije, koliko god bile grube, štede vreme i novac. Startapi tada uče da koriguju funkcionalnosti, menjaju komunikaciju ili naprave potpuni zaokret, ali na osnovu stvarnih signala, a ne pretpostavki.
Kada ljudi osete da su deo priče, oni ne ostaju samo korisnici. Postaju promoteri. Njihova preporuka na mrežama ili prijatelju često vredi više od kampanje, jer nosi lično iskustvo. Tako zajednica postaje prvi PR, ali i sigurnosna mreža, jer širi glas, daje kredibilitet i stvara efekat koji ne može da se kupi oglasima.
No, zajednica nije samo spoljni krug. Ona postoji i među samim osnivačima. Nema tog priručnika ili prezentacije koji može da zameni razgovor sa nekim ko se upravo sada muči sa istim problemima. Kako da organizujem tim? Kako da preguramo mesec kada klijent odloži uplatu? Kako da objasnim investitoru zašto nam treba još vremena? Upravo ta peer-to-peer podrška pravi razliku. Kada se međusobno podele iskustva, teškoće postaju podnošljivije, a rešenja se brže pronalaze.
Kada se svemu tome dodaju mentori, investitori i programi, slika dobija još jednu dimenziju. Mentor pomaže da se izbegnu skupi promašaji. Investitor prepoznaje vrednost i daje resurse. Programi i akceleratori uvode strukturu i tempo. A zajednica ona sve to povezuje. U razgovorima na događajima, u zajedničkim grupama, u kratkim savetima koji često dođu brže od zvaničnih termina, formira se neformalni inkubator. U njemu se ideje ne grade same, već u stalnoj razmeni znanja, kontakata i iskustava.
Ekosistem na Balkanu
Pre desetak godina, startapi u regionu gotovo da nisu imali mrežu podrške. Mentora je bilo malo, investitori retki, a zajednice tek u povoju. Ako ste želeli da pronađete partnera ili podršku, oslanjali ste se na lične kontakte ili odlazak na konferencije u inostranstvu. Danas je slika drugačija jer je Balkan uspeo da izgradi mrežu programa, organizacija i događaja koji osnivačima ubrzavaju prve korake i olakšavaju validaciju ideje.
U Srbiji važnu ulogu imaju naučno-tehnološki parkovi u Beogradu, Nišu, Čačku i Novom Sadu, kao mesta gde se spajaju timovi, kompanije i mentori. Fond za inovacionu delatnost kroz programe kao što su Katapult i Program ranog razvoja obezbeđuje grantove i mentorstvo, dok su Raising Starts i Launcher omogućili prvim timovima da ideju pretvore u prototip. ICT Hub, kao jedan od pionira inovacionog ekosistema više od deset godina povezuje startape, mentore, investitore i korporacije kroz programe i inicijative, a Tenderly Garaža okuplja domaću tehnološku i startap zajednicu na jednom mesto sa idejom da svoja iskustva i znanje dele iz prve ruke. A tu su i programu za startape kao što su Univerzum program, OTP Connect i A1 Partnering kroz koje korporacije razvijaju i unapređuju svoju saradnju sa tehnološkim startapima.
Regionalna scena je jednako živopisna. Hrvatska je prepoznata po inovacionom centru ZICER, Slovenija kroz Tehnološki park Ljubljana i inicijativu Start:up Slovenia, dok INTERA Technology Park u Mostaru prednjači u Bosni i Hercegovini. Crna Gora razvija podršku kroz Naučno tehnološki park Crna Gora i Tehnopolis u Nikšiću, a u Severnoj Makedoniji sve veću ulogu imaju SEEUTechPark, Startup Macedonia i Startup Club. Kosovo gradi scenu kroz Innovation Center Kosovo i Makers Lab u Prizrenu, dok je u Albaniji glavna tačka okupljanja Oficina. O zajednici se ne može pisati, a da se ne spomene i Western Balkans Startup Alliance – WBSA kao mreža koja povezuje startape i zajednice širom Zapadnog Balkana i daje regionalnom ekosistemu glas ka svetskoj sceni.
Ekosistem se ne gradi samo kroz prostore i fondove, već i kroz događaje. Podim u Sloveniji već godinama povezuje osnivače i investitore iz cele Evrope i važi za jednu od važnijih regionalnih konferencija. U Beogradu zajednicu okupljaju Pogon (fokus na primenjenu upotrebu tehnologija i AI), Heapcon (inženjerska i produkt scena) i DSC Europe (data/AI zajednica). Sarajevo je domaćin konferencija Unlimited i Business Angel Summita (BAS), dok Techne Summit u Dubrovniku privlači sve veću međunarodnu publiku. Upravo na tim mestima, kroz razgovore u holovima, na neformalnim sastancima i u deljenju kontakta često se rađaju prve saradnje i partnerstva.
Najnoviji podaci iz Startap skenera 2025. pokazuju gde domaća scena stoji: 21,9% startapa je još u fazi ideacije, 22,4% ima razvijen MVP ali nije izašao na tržište, 35,8% već ima prve korisnike, dok je 18,4% u fazi rasta. Drugim rečima, većina timova još uvek je u najosetljivijim fazama razvoja i upravo im zato ovakav ekosistem, od zajednica i programa do investitora i događaja, pruža sigurnost i podršku da pređu put od ideje do tržišta.
Što se tiče investitora, slika više nije “par fondova na prste jedne ruke”. U Beogradu to je Omorika Ventures, fond rizičnog kapitala koji ulaže u seed i rane Serije A startape u regionu Jugoistočne Evrope. Fil Rouge Capital u Hrvatskoj iz godine u godinu pravi velike runde za timove u ranim fazama širom Evrope. South Central Ventures, sa prisustvom u Beogradu, Skoplju i Zagrebu, povezuje regionalne timove sa međunarodnim tržištima i prati ih kroz više faza rasta. U Sloveniji, tu su Poslovni Angeli Slovenije (Business Angels of Slovenia), ABC Accelerator i RSG Capital. U Crnoj Gori dodatni podsticaj dolazi preko Fonda za inovacije, ali generalno gledano u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini se privatni anđeli i manji fondovi tek postepeno formiraju.
Nevidljivi i vidljivi investitori oko jedne ideje
I zato na kraju, kad se sve sagleda postajemo svesni da se zapravo na meet up-ovima, na konferencijama, programima za startape i porukama u Slack grupama rađa ono što u prezentacijima zovemo “ekosistem”. Iza svake brojke stoje ljudi koji su jedno drugom poslali link, kontakt ili rečenicu podrške u trenutku kada je sve izgledalo nemoguće.
Možda baš zato zajednica ostaje najvredniji resurs startapa jer se ne meri novčano, već u poverenju koje se gradi korak po korak.
